: Mama!
: No ča/što je?
: Mama!!
: Ča/što je, Lukas? Još ne spiš?
: Ja te moram ča/nešto pitati?
: No pitaj!
: Kad će dojti mali Jezuš?
: To sam ti jur čudakrat rekla. Za četrnaest dan.
: A je to dugo?
: Ha, ha, ha!
: Koliko puti još moram pojti spat?
: Glej, ću ti pokazati. Daj mi tvoju ruku!
: Ovo ti je. A pak onda?
: Čekaj! Vidiš ovo je pet, i ovo je pet, pak još četire. Toliko puti.
: Onda je još daleko mali Jezuš, bud mama?
: Da, stoprv će biti negdje u Beču!
: U Beču? A zač/zašto u Beču? Ne more kod nas počet?
: Ne...
: A kako će dojti, piše ili će se voziti?
: Ljetos će se naredno dosankati!
: Pak mora i kroz lozu?
: Da… kroz veliku, škuru lozu!
: Jej, ja bi se bojao/bojala! Brrr…
: Ne, on se ne boji. Andjeli ga sprohadjaju.
: Andjeli??
: Da! Ali sada je dost! Lipo se pokri i spi!
: Kad se sada ležem i se sutra opet stanem, koliko puti ću se morat onda još leć?
: Nek trinaest put.
: Nek trinaest put.....Laku noć, mama!
: Laku noć, Lukas!
Kad će dojti mali Jezuš?