Prinos vjerskopedagoškoga instituta Gradišće
Sve u životu ima svoj čas.
Sada je čas veselja i radosti. Hodi, nasmij se s manom! je pomrla. Na dan pokopa je Tomac jako neposlušan.
Mama si već ne zna pomoći i veli:
„
je sada u nebu kod dragoga Boga i vidi kakov si ti sada.”
Tomac počne premišljavati.
Najednoč pokaže na stol i veli smijuć:
„
ne more viditi, ča/što ja ovde činim, ar si je zabila očalje.”