Gospodin Kraljić ima dvoju dicu. Marija je 8 ljet stara i Manuel je 5 ljet star. Petoga decembra rekao je otac svojoj dici:
„Kad dojde KrampusMikulaMikuluSveti MikulaSvetoga MikuluKljuč, neću biti doma.” Oni su bili zato jako turobni. Nastalo je škuro. Marija i Manuel su jačku i molitvu za
KrampusMikulaMikuluSveti MikulaSvetoga MikuluKljuč dobro zavježbali. Najednoč zvoni. „Ding, dong! Ding, dong!“ „Oj, je ovo KrampusMikulaMikuluSveti MikulaSvetoga MikuluKljuč?
Je i KrampusMikulaMikuluSveti MikulaSvetoga MikuluKljuč došao?“, pita Manuel. U tom momentu stoji KrampusMikulaMikuluSveti MikulaSvetoga MikuluKljuč u hiži. „Hvala Bogu, došao je sam!“, rekao je Manuel.
„Hvaljen budi Jezuš Kristuš!“ KrampusMikulaMikuluSveti MikulaSvetoga MikuluKljuč se glasno pozdravi i postavi veliku vriću na tlo. Zame si zlatu knjigu i počne čitati,
kakova su dica bila: marljiva ili lijena/tamna, zločesta ili dobra. KrampusMikulaMikuluSveti MikulaSvetoga MikuluKljuč je sve znao. „Zač/Zašto ti ovo znaš?“, pita Manuel.
Marija i Manuel su molili, jačili i zato lipe dare dostali. Manuel si je još jednoč točno i kritično pogledao KrampusMikulaMikuluSveti MikulaSvetoga MikuluKljuč.
Zatim Mikula pita: „Manuel, ti me tako znatiželjno gledaš. Kaniš me još nešto pitati?“ A Manuel odgovori siguran: „Da, sveti
KrampusMikulaMikuluSveti MikulaSvetoga MikuluKljuč - si ti kradljivac?“ „Ja kradljivac? No, no, ….zač/zašto bi ja bio kradljivac?“, pita KrampusMikulaMikuluSveti MikulaSvetoga MikuluKljuč.
A Manuel veli siguran: “Ja mislim, ti si kradljivac, kad nosiš tatine cipele!“