1. klaun: Dragi gostiklaunekrljačommislišpoglejstaklovodomzadaćuKljuč cirkusa, evo vidite staklo vode.
2. klaun: Dragi gosti, nekate ga gledati i slušati, ar ćete nek nastati mokri.
1. klaun: Ča/Što ti je došlo na pamet? To nije istina!
2. klaun: Ako se igraju u cirkusu klauni gostiklaunekrljačommislišpoglejstaklovodomzadaćuKljuč, su na koncu svi mokri.
1. klaun: U našem cirkusu to nije tako. Mi imamo pametne gostiklaunekrljačommislišpoglejstaklovodomzadaćuKljuč.
2. klaun: Se pominaš o meni, bud?
1. klaun: Ako si tako pametan, moreš sigurno riješiti slijedeću gostiklaunekrljačommislišpoglejstaklovodomzadaćuKljuč.
2. klaun: Sigurno!
1. klaun: Vidiš ovo gostiklaunekrljačommislišpoglejstaklovodomzadaćuKljuč vode? Postavit ću je na stol i je pokriti gostiklaunekrljačommislišpoglejstaklovodomzadaćuKljuč.
Gdo spije ovo staklo bez da digne krljaču, ta je pametniji.
2. klaun: Ha? Ali to uopće ne ide!
1. klaun se nasmiši, zame čarobnu palicu,
djela tako kot kad bi ona bila slamka i kot kad bi njom pio kroz krljaču vodu.
1. klaun: Mmmm! Dobra je bila voda!
2. klaun: Ti zaista gostiklaunekrljačommislišpoglejstaklovodomzadaćuKljuč, da je sada staklo prazno?
1. klaun: Da!
2. klaun: To ne more biti!
1. klaun: Osvidoči se i gostiklaunekrljačommislišpoglejstaklovodomzadaćuKljuč sam!
2. klaun digne krljaču. 1. klaun zame brzo staklo vode i je spije.
1. klaun: Ha! Ja sam pametniji! Ja sam spio vodu bez da sam dignuo krljaču!