Mojzeš je pasao u brigi svoje BogcipeleglasMojzešnarodaovceKljuč. Mislio je na svoj narod,
ki/koji živi u ropstvu u Egiptu.
Najednoč je vidio trnov grm, ki/koji je gorio. Ali grm nije izgorio.
Išao je bliže, da vidi, ča/što je to. Iz grma je čuo BogcipeleglasMojzešnarodaovceKljuč:
“BogcipeleglasMojzešnarodaovceKljuč, Mojzeš! Neka dojti bliže! Sazuj si BogcipeleglasMojzešnarodaovceKljuč,
jer ti si na svetom mjestu!
Čuo sam jaukanje svojega BogcipeleglasMojzešnarodaovceKljuč! Ispeljaj ga iz Egipta!”
Mojzeš se je jako prestrašio i je pitao: „Gdo/ ki si ti?”
Glas iz gorućega grma je odgovorio:
„Ja sam BogcipeleglasMojzešnarodaovceKljuč Abrahama, Izaka i Jakova.
Ja sam Jahve – On ki sam! Ovako neka me zove moj narod,
koga kanim osloboditi od ropstva iz Egipta.
Ja ću mu pomoći! Ja sam svenek za vas ovde!“