Dvi kume, dobre družice
na trg su
nosile.
I kad se one sastanu,
pune se sriće pozdravu.
Razveže im se lokot od ust,
iz njih se sipa
gust.
Jaja na hrptu sve teža postaju,
zato postavu korbe na stazu.
I dalje povidaju sve
i globlju sve bližnje i daljnje do kosti,
Dokle se njim i stati zamiri
i zato sjednu na korbe bez stidi.
I sada ugodno kleveću još dalje,
omrazu
, zete i snahe,
strine i ujne, divojke po redu
i sve strihe sela jezikom pometu.
Konačno im duga litanija sfali
i kad se podignu,
malih
veselo jato iz jaj isprhaće;
sjednica duga nij‘ bila bez plaće.