Ana i kišobran se razgovaraju!
Ništa nije dosadnije nego
!
Misli jednoč na mene! Stalno stojim u kutu!
Gdo si ti?
Ja sam
! Zač/Zašto si tako tužna?
Samorazumljivo, kad godina/kiša pada!
Za mene nije to razumljjvo. Ja ljubim
.
Ja ju ne ljubim!
Ja moram uvijek u kutu stati. Rado bih išao na friški
.
(premišljava) Mmm! Razumim te!
Hodi
, oblici se i idemo na šetnju!
(Ana brzo skokne u gumijeve čižme, obliće si kaput i uzme kišobran.)
Oj, kako dobar zrak! Skokni malo u
!
Oj, kako je ovo lipo! Sada ću te malo naokolo obraćati!
Jur mi se zasvićuje!
, pravo si imao i godinasto vrime more biti zvanaredno veselo!!!
Godina! Godina!