Jednoč je živila jedna črljenačrnašaražutaorandžastaplavazelenaKljuč gusinjka. Svenek je bila jako gladna. Jednoga lipoga dana je našla bananu. Ona je rekla: „Ja sam tako jako gladna!“ Požerala je cijelu bananu. A ča/što je ovo? Nje glava je nastala črljenačrnašaražutaorandžastaplavazelenaKljuč. Onda se je dalje šetala, i šetala, i šetala.
Drugoga dana je našla jabuku. Ona je rekla: „Ja sam tako jako gladna!“ I požerala je jabuku. A ča/što se je opet stalo?
Nastala je črljenačrnašaražutaorandžastaplavazelenaKljuč. Onda se je opet dalje šetala, i šetala, i šetala. Jedan dan kasnije je gusinjka došla k vodi. Ona je rekla:
„Ja sam tako žajna/žedna!“ Pila je vodu i ča/što se je na novo stalo? Nastala je črljenačrnašaražutaorandžastaplavazelenaKljuč. Šetala se je dalje. Drugi dan je našla jednu orandžu. Rekla je orandži: „Ja sam gladna!“ Požerala je orandžu. I ča/što je opet ovo? Gusinjka je nastala črljenačrnašaražutaorandžastaplavazelenaKljuč.

Sada već nije bila zelena gusinjka. Bila je jako, jako črljenačrnašaražutaorandžastaplavazelenaKljuč: žuta, črljena, plava i orandžasta.
Ali jedna črljenačrnašaražutaorandžastaplavazelenaKljuč ptica je letila visoko na nebu i je vidila šaru gusinjku. Ona je rekla: „Ja sam tako jako gladna, ja tebe kanim požerati!“
Mala šara gusinjka se je bojala i se je počela plakati. Ali ča/što se je sada dogodilo?
Zbudila se je gusinjka. Ona već nije bila šara nego zelena kot svenek. Ovo je bio nek strašan sanj.